Dablin(ir.Baile Átha Cliath) je glavni grad Irske. Godine 1171., engleski kralj Henry II, proglasio je svoju vlast nad gradom. Ovo je postavilo temelje za gotovo 750 godina, pod čijom se vlašću Dublin razvio u administrativni centar cele Irske. Početkom 20. veka Dublin postaje žarište irskog nacionalizma, i nakon mnogo sukoba, 1922. postaje glavni grad Irske slobodne države, koja će kasnije postati Irska Republika.

Kosmopolitska Moskva, grad imperijalne istorije i arhitektonske raskoši na jedinstveni način dočarava spoj bogate kulture i tradicije najvećeg slovenskog naroda. Sankt Peterburg je druga priča. Slavni Dostojevski ovako ga je definisao: "Najapstraktniji i najosmišljeniji grad na svetu.”

Andaluzija je najjužnija i najveća španska regija sa prelepim gradoVima i živopisnim belim selima. Sa oko 8 miliona stanovnika i 87.268 km površine, prostranija je i mnogoljudnija od polovine evropskih zemalja. Asocijacija na najtipičnije slike vezane za Španiju: flamenko, borbe bikova, jarke boje i strast. Lepotom je inspirisala mnoge velike pisce, pesnike i slikare. Zavičaj je velikih slikara, Pabla Pikasa i Velaskeza. Ovo je jedinstveno mesto gde se susreću istok i zapad u egzotičnoj mešavini hrišćanske, mavarske, jevrejske i ciganske kulture.

Novu godinu Francuzi zovu “la Saint-Sylvestre” po 33. papi iz vremena vladavine Konstantina Velikog. Kaže se za onog ko je dočekao 1. januar u najšarenijem gradu, Parizu, gradu svetla, ljubavi, romantike i dobre zabave, da je imao sreće. Možda je pravi trenutak da tu sreću priuštite i sebi, prenoseći je tako i u narednu godinu, koja uvek treba da bude bolja od stare.

Madrid možda nema Ajfelov toranj, Big Ben ili Koloseum, ali ima najveću zapadnoevropsku kraljevsku palatu “Palacio Real“, jedan od najboljih svetskih muzeja ”Prado” i stadion najtrofejnijeg svetskog fudbalskog kluba! Madrid je od onih gradova u kojima se naglašeno sudaraju tradicionalno i moderno, evropska metropola sa najviše sunčanih dana u godini. Priča o Barseloni je zapravo priča o izuzetnim ljudima koji su u njoj živeli i stvarali. Zadivljujuća i raskošna arhitektura delo je nenadmašnih arhitekata koji su pripadali stilu Art Nuvo. Među njima, svakako, najistaknutiji i najznačajniji je Antonio Gaudi. Njegova dela su danas simbol Barselone. Smatra se jednim od najkontroverznijih a pre svega revolucionarnih arhitekata sa stilom koji karakterišu meke i valovite linije, odnosno elementi koji podsećaju na žive organizme kao i nadaleko poznati mozaici kojima su obloženi delovi fasada, nameštaja. Barselona mnogo duguje Gaudiju jer je zahvaljujući njegovoj arhitekturi grad postao turistička atrakcija. Obilazak Barselone ne može se zamisliti bez upoznavanja sa njegovim remek delima.